Igra Nonogram
Nonogram je japanska logička zagonetka sa skrivenim slikama ljudi, životinja ili geometrijskih oblika. Ove zagonetke su poznate pod različitim imenima, kao što su Paint by Numbers, Griddlers, Pic-a-Pix, Picross, Picma, PrismaPixels, Pixel Puzzles, Crucipixel, Edel, FigurePic, Hanjie, HeroGlyphix, Illust-Logic, Japanese Crosswords, Japanese Puzzles, Kare Karala, Logic Art, Logic Square, Logicolor, Logik-Puzzles, Logimage, Oekaki Logic, Oekaki-Mate, Paint Logic, Picture Logic, Tsunamii, Paint by Sudoku i Binary Coloring Books.
U pravougaonoj mreži, na osnovu numeričkih tragova, potrebno je obojiti određene ćelije kako bi se formirala slika.
Istorija igre
Nonogram se pojavio u Japanu krajem prošlog veka. Autor ove zagonetke još uvek nije sa sigurnošću poznat, ali postoje dva glavna kandidata. Prvi je ilustratorka i dizajnerka Non Išida (石田 のん), koja tvrdi da koristi nonograme od 1970. godine za komunikaciju sa životinjama. Išida je verovala da nesporazumi proizlaze iz nedostatka komunikacije, pa je sprovela istraživanje i osmislila sistem znakova sastavljenih od crnih i belih kvadrata.
Godine 1987. učestvovala je na takmičenju Window Art, gde je dizajnirala neboder koristeći tamne i osvetljene prozore—i pobedila. Sledeće godine objavljene su tri zagonetke pod nazivom Window Art Puzzles. Otprilike u isto vreme, drugi mogući tvorac nonograma, Japanac Tecuja Nišio (西尾 徹也), osmislio je zagonetke „Crtanje brojevima“ i objavio ih u drugoj publikaciji.
U početku, nove logičke zagonetke nisu privukle veliku pažnju, jer ljubitelji slagalica nisu znali kako da ih reše. Tek kada su nonogrami objavljeni u Ujedinjenom Kraljevstvu 1989–1990. godine i počeli da se pojavljuju u svakom broju lista The Telegraph, stekli su popularnost.
Iz Evrope su se proširili po celom svetu, stigli u Rusiju i konačno se vratili u Japan. Od tada se kolekcije nonograma objavljuju u velikim tiražima i ostaju popularne. Danas se japanske logičke zagonetke mogu pronaći u mnogim novinama, časopisima i digitalnim izdanjima.
Zanimljiva činjenica
U početku su nonogrami bili samo crno-beli, ali sada postoje i verzije u boji. Maksimalna veličina može dostići 150×150 ćelija. Rešavanje jednostavnog nonograma traje samo nekoliko minuta, dok složenije verzije mogu zahtevati sate rada.
Dokazano je da svakodnevno rešavanje zagonetki najmanje pola sata poboljšava intelektualne sposobnosti. Nonogrami se ne mogu rešiti bez logičkog i vizuelnog razmišljanja. Isprobajte japanske zagonetke—zabavne su i korisne!
